Rezultati istraživanja: Bezbednost srednjoškolaca na internetu

Rezultati istraživanja: Bezbednost srednjoškolaca na internetu

Uvod

Naše istraživanje o bezbednosti srednjoškolaca na internetu sprovedeno je kako bismo razumeli navike, svesnost i iskustva mladih u vezi sa digitalnim okruženjem. Učestvovali su srednjoškolci iz različitih delova Srbije, a rezultati nam pružaju dragocene uvide u njihove svakodnevne aktivnosti na internetu, kao i u rizike sa kojima se suočavaju.

Ciljevi istraživanja

Ciljevi istraživanja bili su:

  • Razumevanje vremena koje srednjoškolci provode na internetu.
  • Identifikacija najčešćih aktivnosti na internetu.
  • Procenjivanje nivoa svesnosti o online opasnostima kao što su phishing napadi i cyberbullying.
  • Evaluacija iskustava sa online uznemiravanjem i načinima reagovanja na takve situacije.

Metodologija

Istraživanje je sprovedeno putem online ankete koja je distribuirana srednjoškolcima širom Srbije. Anketa je obuhvatila pitanja o demografskim karakteristikama ispitanika, njihovim navikama korišćenja interneta, aktivnostima koje obavljaju na internetu, iskustvima sa online uznemiravanjem i cyberbullying-om, kao i nivo svesnosti o različitim online pretnjama. Podaci su analizirani kako bi se dobila sveobuhvatna slika o stanju bezbednosti srednjoškolaca na internetu u Srbiji.

Glavni nalazi

  • Vreme provedeno na internetu: Većina ispitanika provodi između 3 i 6 sati dnevno na internetu, dok neki provode i više od 6 sati. Ovo ukazuje na značajnu prisutnost interneta u svakodnevnom životu mladih, što može imati različite posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
  • Najčešće aktivnosti: Društvene mreže (Facebook, Instagram, TikTok) su dominantna aktivnost među mladima, praćena gledanjem video sadržaja i online igrama. Ove aktivnosti često predstavljaju glavne načine socijalizacije, zabave i informisanja za srednjoškolce.
  • Iskustva sa online uznemiravanjem: 20% ispitanika je doživelo neki oblik online uznemiravanja ili cyberbullying-a, ali većina njih nije prijavila incidente. Ovo ukazuje na potrebu za stvaranjem sigurnijeg online okruženja i ohrabrivanje mladih da prijavljuju takve incidente.
  • Svesnost o online opasnostima: Ispitanici su uglavnom veoma svesni opasnosti od phishing napada i lažnih emailova, ali postoji manji procenat koji je manje svestan ovih rizika. Edukacija o prepoznavanju ovih pretnji je ključna za povećanje njihove online sigurnosti.
  • Kliktanje na sumnjive linkove: Oko 30% ispitanika je barem jednom kliknulo na sumnjiv link ili preuzelo nepoznati fajl, što ukazuje na potrebu za daljom edukacijom o online sigurnosti. Ovi podaci ističu važnost kontinuiranog obrazovanja o potencijalnim pretnjama i načinima zaštite na internetu.

Zaključci

Rezultati istraživanja ukazuju na to da su srednjoškolci u Srbiji veoma aktivni na internetu, ali i da se suočavaju sa značajnim rizicima. Postoji potreba za većom edukacijom i podizanjem svesti o online bezbednosti kako bi se smanjili rizici od cyberbullying-a, phishing napada i drugih online pretnji. Ovi nalazi naglašavaju važnost preduzimanja preventivnih mera i implementacije strategija koje će mladima pomoći da bezbedno koriste internet.

Preporuke

  • Edukacija: Organizovanje radionica i seminara o online bezbednosti za srednjoškolce. Ove edukativne aktivnosti treba da budu prilagođene različitim uzrastima i da obuhvate teme kao što su prepoznavanje phishing napada, zaštita ličnih podataka i sigurno korišćenje društvenih mreža.
  • Podrška: Pružanje podrške žrtvama online uznemiravanja i ohrabrivanje prijavljivanja incidenata. Škole, roditelji i organizacije treba da sarađuju kako bi stvorili sigurno okruženje gde mladi mogu da se osećaju slobodno da prijave bilo kakav oblik uznemiravanja.
  • Kampanje: Pokretanje kampanja na društvenim mrežama koje bi povećale svest o opasnostima na internetu i načinima zaštite. Ove kampanje treba da koriste privlačne i edukativne sadržaje kako bi privukle pažnju mladih i informisale ih o najboljim praksama za online bezbednost.
  • Tehnička podrška: Razvijanje i promocija alata i aplikacija koje pomažu mladima da se zaštite na internetu. To može uključivati antivirusne programe, ekstenzije za pretraživače koje prepoznaju phishing sajtove, kao i aplikacije za prijavljivanje online uznemiravanja.
  • Zakonodavne mere: Zalaganje za jačanje zakonskih okvira koji se bave online bezbednošću mladih. To može uključivati strože kazne za cyberbullying i druge oblike online uznemiravanja, kao i propise koji obavezuju internet platforme da preduzmu mere za zaštitu korisnika.

Hvala svim učesnicima istraživanja na doprinosu i saradnji. Vaša bezbednost na internetu je naš prioritet. Nadamo se da će ovi nalazi i preporuke doprineti boljem razumevanju i unapređenju online bezbednosti za srednjoškolce u Srbiji.



Istraživanje pod nazivom “Bezbednost srednjoškolaca na internetu” sprovela je Kristina Jevremović u saradnji sa organizacijom Bezbednost mladih na internetu (BezbednoNaNetu). U anketi su učestvovali srednjoškolci iz cele Srbije.